Kewseri

Islamski forum
 
PrijemPrijem  KalendarKalendar  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Vehabizam i odgovor ehli sunnet vel dzemata 4. deo

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
NeXeN



Broj poruka : 32
Datum upisa : 20.02.2009

PočaljiNaslov: Vehabizam i odgovor ehli sunnet vel dzemata 4. deo   Pon Apr 06, 2009 12:09 pm

Kada musliman dođe na kabr muslimana kojeg je znao dok je bio živ i poselami ga onaj u mezaru će ga prepoznati i odgovoriće mu. Hadis-i šerif koji nam prenosi Ibni Ebiddunja kaže da mejjit muslimana prepoznaje onog ko ga poselami, odgovori mu na selam i razveseli se. Ako neko poselami one koje nije znao oni se razvesele i odgovore na selam. Kada su salih osobe i šehidi-rahimehumullahu teala-u stanju da prepoznaju i odgovore onima koji ih selame, da li je moguće da Resulullah-sallallahu teala alejhi ve sellem-nije u stanju? Kao što sunce sa neba obasjava cijeli svijet isto tako i on istovremeno odgovara na sve selame.

Jedan hadis-i šerif kaže, "Ja ću nakon moje smrti čuti isto kao što čujem kada sam živ." Drugi hadisi šerif koji nam prenosi Ebu Ja’la kaže, "Pejgamberi-alejhimusselam-su živi u svojim kabrima (mezarima). Oni klanjaju namaz." Ibrahim bin Bišar, sejjid Ahmed Rifa’i i mnoge druge Evlije su rekle da su čule odgovor kada su poselamili Resulullaha-sallallahu alejhi ve sellem.

Hazret-i Dželaleddin-i Sujuti je napisao u svojoj knjizi Šeref-ul-muhkem odgovor na pitanje, "Da li je istina da je sejjid Ahmed Rifa’i poljubio Resulullahovu mubarek ruku?" U ovoj knjizi on je razumnim (akli) i naučnim (nakli) delilima dokazao da je naš efendija Resulullah-sallallahu alejhi ve sellem-živ u Kabr-i se’adetu na nama neshvatljiv način, da čuje selam i da na njega odgovara. On je u ovoj svojoj knjizi takođe objasnio činjenicu da je Resulullah, u Mi’radž noći, vidio Musa-alejhisselama-kako u svom kabru klanja namaz.

Hadis-i šerif koji nam dolazi od naše majke Aiše-i Siddike-radijallahu anha-glasi, "Osjećam užasan bol od otrovnog mesa koje sam pojeo u Hajberu. Od otrova moj ebher damar (aorta) skoro da i ne radi." Ovaj hadis-i šerif nam pokazuje činjenicu da je Allahu teala dao Muhammedu-alejhisselam, najuzvišenijem od svog čovječanstva, pored pejgamberluka i šehidsku deredžu (nivo). Allahu teala kaže u sto šezdeset devetom ajetu sure Imran, "Nisu mrtvi oni koji su ubijeni na Allahovom putu! Oni su kod svog Rabba živi. Oni dobijaju svoj rizk." Bez sumnje je da je ovaj veliki Pejgamber, koji je na Allahovom teala putu i kojem su njegovi neprijatelji dali da pojede otrov, najuzvišeniji od svih onih kojima je data ova šerefli deredža (počasni nivo), a koja je definisana u ovom ajet-i kerimu.

Hadis-i šerif koji nam prenosi Ibni Hibban glasi, "Mubarek vudžudi (tijela) Pejgambera (alejhimusselam) ne trunu. Ako mu’min na mene prouči salevat melek mi donese taj salevat i kaže da mi ga je iz mog ummeta proučio taj i taj, sin tog i tog, i da me je poselamio."

Hadis-i šerif koji nam Ibni Madže prenosi glasi, "Na dan Džum’e mi puno donosite salevat! Salavati će mi čim se prouče biti preneseni." Od onih koji su tu, u tom momentu, bili prisutni Ebudderda-radijallahu anh-je upitao, "Hoće li ti biti preneseni i nakon tvoje smrti?" On je odgovorio, "Hoće, biće mi takođe preneseni i nakon moje smrti pošto je zemlji haram (zabranjeno) da trune tijela Pejgambera. Ona žive i nakon smrti, ona se hrane." [Ovaj hadis-i šerif je takođe napisan i u zadnjem poglavlju knjige Tezkiret-ul mevta vel-kubur koju je napisao Senaullah Pani-puti. Ova knjiga je na Perzijskom jeziku a štampana je 1310. [1892.] u Delhiju. Izdavaćka kuća Hakikat kitabevi u Istanbulu je reprodukovala ovu knjigu 1990].

Hazret-i Omer-radijallahu anh-nakon osvajanja Kudus-i šerifa (Jerusalema) je ušao u Hudžre-i seadet i učinio zijaret Kabr-i nebevi. Hazret-i Omer bin Abdul’aziz, koji je bio veliki Evlija, je obično iz Damaska slao u Medinu državne predstavnike da kod Kabr-i se’adeta prouče salat i selam. Hazret-i Abdullah ibni Omer je nakon povratka sa svakog putovanja išao direktno u Hudžre-i se’adet. On je prvo zijaretio i nazivao selam Resulullahu, zatim Abu Bekr-i Siddiku a onda svom ocu. Imam-i Nafi’ je rekao da je vidio više od stotinu puta da je hazret-i Abdullah ibni Omer ušao u Kabr-i se’adet i rekao, "Esselamu alejke ja Resulullah!" Jednoga dana je hazret-i Ali-radijallahu anh-ušao u mesdžid-i šerif i plakao kada je vidjeo mubarek makam (mezar) hazret-i Fatime-radijallahu anha. On je još više plakao kada je ušao u Hudžra-i se’adet gdje je rekao, "Esselamu alejke ja Resulullah ve esselamu alejkum o moja dva brata!" i na taj način poselamio hazret-i Ebu Bekra i hazret-i Omera-radijallahu teala anhuma.

Prema imam-i a’zamu Ebu Hanifi trebamo prvo obaviti hadž pa onda otići u Medine-i muneverru da posjetimo Resulullaha. Isto je ovako napisano i u fetvi Ebullejs-i Semerkandija.

Kadi Ijad, autor knjige Šifa, imam-i Nevevi, alim Šafi’ijskog mezheba i Ibni Humam-rahimehumullahu teala, alim Hanefijskog mezheba su rekli da postoji idžma-i ummet povodom zijareta Kabr-i se’adeta. Neki alimi su rekli da je zijaret vadžib. Zapravo, posjetiti kabr je sunnet. Ova činjenica je napisana takođe i u vehhabijskoj knjizi Feth-ul-medžid.

Šezdeset treći ajet-i kerim sure Nisa kaže, "Ako ti oni (Moj Pejgamberu) dođu, nakon što su mučili svoje nefsove i zamole za Allahov teala afv (oprost, uslugu) i ako Allahov Resul za njih zatraži afv Allaha teala će sigurno njihovo tevbe ukabuliti (primiti) i biti prema njima merhametli (milostiv)." Ovaj ajet-i kerim nam indicira da će Resulullah-sallallahu alejhi ve sellem-činiti šefa’at i da će njegov šefa’at biti kabul (uslišan). Šta više, ovaj ajet-i kerim nam naređuje da dođemo iz daleka i da posjetimo Kabr-i se’adet i da tražimo šefa’at.

Hadis-i šerif kaže, "Dozvoljeno je krenuti na put, da posjetimo, samo tri mesdžida." Ovaj hadis-i šerif nam ističe da ćemo samo dobiti sevab (donosi nagradu) ako krenemo na dug put sa ciljem da posjetimo Mesdžid-i haram u Mekki, Mesdžid-i Nebi u Medini i Mesdžid-i aksa u Kudusu (Jerusalem). Ovaj sevab će biti uskraćen onim koji su bili na hadždžu a nisu ozijaretili (posjetili) Kabr-i se’adeta u Mesdžid-i Nebi.

Imam-i Malik je rekao, "Onim koji zijarete Kabr-i se’adet je mekruh ostati dugo kod Hudžre-i se’adet." Imam-i Zejnel’abidin je dok je zijaretio Kabr-i se’adet stajao kod stuba koji je u smijeru prema Ravda-i mutahhera i nije se više približavao. Sve do hazret-i Ajšinog prelaska na ahiret zijaret se je obavljao stojeći s vanjske strane vrata Hudžre-i se’adet i licem okrenut prema kibli.

Hadis-i šerif kaže, "Ne pravite od mog kabra (mjesto za) bajram (praznik)!" Hazret-i Abdul’azim-i Munziri, alim hadisa, je na sljedeći način objasnio ovaj hadis-i šerif, "Nemojte misliti da je dovoljno jednom godišnje posjetiti moj kabr, kao na bajram! Nastojte da me stalno zijaretite!" Hadis-i šerif, "Ne pravite mezarluk (groblje) od svojih kuća" znači da ne smijemo, ne klanjajući u našim kućama, napraviti da naše kuće izgledaju kao mezaristan (groblje). Ovo nam pokazuje da je Munzirijevo objašnjenje tačno pošto u kabristanu (groblju) nije dozvoljeno klanjati namaz. Rečeno je da bi ovaj hadis-i šerif mogao značiti, "Nemojte označiti izvjesne dane, kao bajram (praznik), da činite moj zijaret!" Jevreji i hrišćani ovako zijarete mezareve Pejgambera, okupe se iz navike, sviraju i pjevaju i prave ceremonije. Ovaj hadis-i šerif uključuje u sebe da se ne smijemo ponašati kao oni to jeste, da se ne smijemo na bajram veseliti sa stvarima koje su haram, da ne smijemo svirati nej (vrsta svirale od trske) niti udarati uz bubanj niti se iskupljati za vrijeme naše posjete da držimo ceremonije. Mi trebamo učiniti zijaret, nazvati selam, donijeti dovu i tiho otići, bez dugog zadržavanja.

Imam-i a’zam Ebu Hanife-rahimehullahu teala-je rekao, "Zijaret Kabr-i se’adeta je najcjenjeniji sunnet." Bilo je i alima koji su rekli da je vadžib. Iz ovoga razloga je u Šafi’ijskom mezhebu dozvoljeno učiniti nezr (zavjetovati se) da ćemo posjetiti Kabr-i se’adet.

U knjizi Mir’at-i Medine, na hiljadu dvije stotine osamdeset drugoj stranici piše, "Kada nam Allahu teala kaže, ‘Ja ne bih stvorio ništa da nisam tebe stvorio’ On ističe da je Muhammed-alejhisselam-Habibullah, Njegov miljenik. Ovaj hadis-i kudsi je takođe citiran i u knjizi Mektubat, treći tom, pismo pod brojem 122, koju je napisao Imam-i Rabbani-rahimehullahu teala. Čak ni obična osoba neće odbiti nešto radi hatra (ljubavi) onoga koga puno voli. Onome ko voli je lako uraditi nešto za ljubav voljenog. Neće biti odbijena želja nekom ko kaže, "Ja Rabbi! Ja od Tebe tražim za hatar (ljubav) Tvoga Habiba Muhammeda-alejhisselam." Međutim, mi ne bi trebali upotrebljavati Resulullahov-sallallahu alejhi ve sellem-hatar i hurmet kao vesilu (posrednika), za beznačajne dunjalučke želje."

Imam-i a’zam Ebu Hanife-rahime-hullahu teala-je rekao, "Bio sam u Medini. Jedan od saliha, šejh Ejjub-i Sahtijani, je ušao u Mesdžid-i šerif. I ja sam ušao za njim. Hazret-i šejh je bio okrenut prema Kabr-i nebevi (Pejgamberovom mezaru). Leđa su mu bila okrenuta prema kibli. Onda je izašao." Hazret-i Ibni Džema’a je napisao u svojoj knjizi Mensek-i kebir, "Kada zijaretimo, nakon što smo klanjali dva rek’ata namaza kod mimbera i učinili dovu, trebamo otići na stranu Hudžre-i se’adeta koja gleda prema kibli. Njegova mubarek glava će biti na našoj lijevoj strani. Trebamo stajati dva metra udaljeni od zida Merkad-i šerifa (Pejgamberovog turbeta). Zatim se trebamo lagano okrenuti tako da gledamo u Muvadžehe-i se’adet, ostavljajući zid, koji gleda prema kibli, iza naših leđa i poselamiti ga. Ovo je ovako u svim mezhebima."

Abdulgani Nablusi-rahmetullahi teala alejh, piše u svojoj knjizi Hadika, kada objašnjava dvadeset treću katastrofu izazvanu jezikom, "Mekruh tahrim je reći, kada se čini dova, radi hakka (prava) Pejgambera ili radi hakka [tog i tog živog ili mrtvog] Evlije ili nešto tražiti od Allaha teala ovako govoreći pošto je rečeno da stvorenja (mahluk) nemaju hakk kod Allaha teala to jeste On ne mora da ispuni ničiju želju. Ovo je tačno. Ali, On je obećao i priznao hakk Svojim dragim robovima to jeste, On će njihovu dovu kabul učiniti (uslišati). On je izjavio u Kur’an-i kerimu da je On za svoje robove učinio na Sebe ihsan (dobročinstvo, uslugu) hakka. Na primjer značenje jednog ajet-i kerima je, "Nama je postalo hakk da pomognemo mu’minima.’" Bezzazijje fetva kaže, "Dozvoljeno je tražiti nešto radi Nebija (Pejgambera) ili živog ili mrtvog Velije spominjući njihovo ime." Šerh (komentar) na knjigu Šir’a kaže, "Moramo donositi (činiti) dovu [Allahu teala] upotrebljavajući Pejgambere i salih robove kao vesile. Ovo je takođe napisano i u knjizi Hisn-ul-hasin." Kako vidimo, alimi Islama su rekli da je džaiz (dozvoljeno) donositi Allahu teala dovu kroz hakk i hurmet (poštovanje) koje je On dao onima koje On voli. Ni jedan alim nije nikada rekao, da je robovima širk tražiti ove hakove od Allaha teala zato što je Allahu teala uzeo na Sebe hak robova.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Vehabizam i odgovor ehli sunnet vel dzemata 4. deo
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Inostranstvo ili ne?
» horarno pitanje/odgovor

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Kewseri :: Istorija vehabizma-
Skoči na: